Strože majke, uspješnija djeca

Prema naučnim otkrićima, stroge majke imaju uspešniju decu

Jeste li se ikada, dok ste odrastali, pitali da li su vam roditelji prestrogi? Možda ste i vi jedan od onih strogih roditelja, bilo da to priznajete ili ne. Ali, da li strog vid roditeljstva zaslužuje svu tu pažnju? Zanimljivo je da nauka sugeriše da vam to što ste stroži roditelj može pomoći da odgajite bolju decu.

Zašto stroži roditelji obično imaju bolju decu?

Verovatno se pitate: “Šta su mislili pod tim “bolju” decu? U studiji iz 2015. godine, koju je objavio Institut za društvena i ekonomska istraživanja, Eseks Univerziteta, profesor Erika Raskon-Ramirez (Ericka Rascon-Ramirez) razjašnjava: “Mera očekivanja u ovoj studiji odražava kombinaciju težnji i verovanja o izgledima postizanja višeg obrazovanja po izjavama većine roditelja, a najviše majki.”

Raskon-Ramirez je, u periodu od 2004. do 2010. godine, proučavala grupu od 15,500 učenica starosti 13 i 14 godina. Utvrdila je da su devojčice koje su imale stroge majke bile samopouzdanije i sgurnije. Kao dodatak ovoj emotivnoj zrelosti, učestalost preranih trudnoća bila je 4% niža kod tinejdžerki koje su imale uporne i džangrizave majke. Rezultat svega je da deca koja imaju stroge roditelje (naročito majke) imaju veće izglede da završe fakultet, nađu dobar posao i budu, sveukupno gledano, uspešnija.

U mnogim slučajevima, mi uspemo da učinimo ono za šta verujemo da nam je lakše, čak i kada se to protivi volji naših roditelja. Ali, ma koliko se trudili da se odupremo predlozima svojih roditelja, velika je verovatnoća da oni, ipak, na suptilan način utiču na izbore koje pravimo, a koje smo smatrali duboko ličnim… Ono što su naši roditelji očekivali od nas po pitanju izbora u školsko doba, vrlo verovatno je jedan od odlučujućih faktora kod našeg donošenja važnih odluka, recimo da li ćemo roditi dete u svojoj ranoj mladosti.

Ukratko, zdrav roditeljski pritisak (tj. postavljanje visokih standarda) povećaće šanse našem detetu da sa uspehom dovrši školovanje, što bi trebalo da vodi uspešnijem životu.

Roditeljstvo: Koliko strogo je prestrogo?

Svaki roditelj (ili odrasla osoba koja planira da postane roditelj) jednom je sebi postavio ovo pitanje. Koliko ću strog roditelj biti? Postoje studije u kojima stručnjaci tvrde da je strogost roditelja od neznatne koristi za decu. Ali, sa tolikim brojem stučnjaka, kome ćete verovati i u čije ruke ćete saviti sudbinu svoje dece?

Po psihoterapeutu Filipi Peri (Philippa Perry), strogo roditeljstvo može vaše dete pretvoriti u lažova (i to veoma dobrog lažova). Kada dete laže, to ne znači nužno da je ona ili on loše dete. To je radije zato što se dete ne oseća bezbednim da kaže istinu. Preterano kažnjavanje, opterećivanje deteta očekivanjem da bude savršeno, kao i posramljivanje deteta pred drugima može doprineti ovome.

Svojoj deci ne činimo nikakvu uslugu kada ih gonimo zbog laganja. Možemo se interesovati zašto je dete slagalo, možemo pokazati svoje zanimanje za to i potražiti udeo svoje odgovornosti u tome. Međutim, drakonsko kažnjavanje i nepopustljivo ponašanje u takvim okolnostima neće pomoći prevazilaženju problema.

Ako ne strogoća, šta onda?

Dakle, postoji li neko srednje rešenje? Mogu li roditelji da svojoj deci nametnu određene vrednosti, a da pri tome ne izazovu samo to da deca postanu veštija u prikrivanju svojih grešaka, umesto da ih priznaju?

S druge strane, brojne su studije koje govore o očiglednoj inetelektualnoj nadmoći studenata azijskog porekla u odnosu na studente iz svih ostalih etničkih grupa, a naročito u matematici i prirodnim naukama.

Nije tu reč o tome da su se oni rodili pametniji, već o tome da su roditelji Kinezi stroži, zahtevniji po pitanju standarda za svoju decu i da imaju spremne kazne ukoliko dete ne postigne dobar rezultat. Na prvi pogled, aurotitaran stil roditeljstva ne deluje privlačno. Čak i kada dete dobro napreduje, da li je vredno postići to nauštrb njegove emotivne i društvene dobrobiti? Ne bismo rekli!

Uzmite u razmatranje autoritativno roditeljstvo. Tu postoji bitna razlika. Dok autoritarni roditelji dejstvuju na temelju zastrašivanja, autoritativni roditelji (iako naziv slično zvuči) naglasak stavljaju na visoke standarde udružene sa obiljem roditeljske topline i otvorene komunikacije.

Ukratko, postoji bitka između popustljivog roditeljstva i autoritarnog roditeljstva.

Kod autroritarnog roditeljstva:

 Okrutna disciplina može izazvati buntovničko ponašanje dece;

 Stroga disciplina osnažuje pogrešno shvatanje da je upotreba sile dozvoljena;

 Odnosu roditelj-dete nedostaje razumevanja i saosećanja, zasniva se na strahu i ohrabruje siledžijstvo;

 Deca su pretežno “dobra” samo u prisustvu autoriteta, a to kod dece razvija potrebu za laganjem i manipulacijama.

Kod popustljivog roditeljstva:

 Dečije želje se ispunjavaju nauštrb nekog drugog (obično na štetu samog roditelja);

 Nedostatak zdravih ograničenja ne dopušta deci da se nauče samokontroli i postavljanju granica sopstvenom ponašanju;

 Roditelji su nedosledni oko stvari oko kojih ne bi smelo biti kompromisa;

 Normalna osećanja tuge i razočarenja, kada se neumitno jave, detetu postaju nepodnošljiva (pošto se roditelji svim silama trude da deci ispune svaku želju i zaštite ih od razočarenja).

Autoritativno roditeljstvo – fina ravnoteža

Bez obzira kojoj strani se priklonili, popustljivo i autoritarno roditeljstvo su dve krajnosti, svaka sa svojim nedostacima. Ukratko, nijedan od tih pristupa roditeljstvu ne funkcioniše (makar na duže staze). Ono što dobro funkcioniše je autoritativno roditeljstvo. Ono spaja saosećanje, (prisutno kod popustljivog roditeljstva) i zdrava ograničenja (koja su prisutna kod strogog roditeljstva).

Na kraju krajeva, svaki pojedini odnos roditelj-dete je jedinstven. Sloboda, po svojoj suštini, podrazumeva izvesna ograničenja. Na primer, razlog zbog kojeg svojoj deci dopuštate slobodu da se igraju u dvorištu neposredno kraj ulice je taj što postoji ograda. U suprotnom, deca bi mogla istrčati na ulicu. I zato, iako ograničenja ponekad mogu izgledati suviše strogo, nema razloga da, istovremeno sa ograničenjima, deci ne pokažete i ljubav.

To je ono za šta koristimo termin “ograđeni ljubavlju”.

Izvor: viseodzivota